Više naučnih instituta u sastavu Beogradskog univerziteta su prošlih godinu dana dobili nova rukovodstva, koja je postavilo nadležno ministarstvo, što je omogućio zakon o nauci i istraživanju. Gosti N1 navode da je novo zakonsko rešenje ukinulo autonomiju naučnih instituta, jer sada četiri člana Upravnog odbora koje postavlja vlada mogu da preglasaju.

Vladan Čokić iz Instituta za biomedicinska istraživanja kaže da je u četiri instituta ministarstvo postavilo četiti člana Upravnog odbora koja su preglasala odluku, čime se narušava autonomija univerziteta.

“Vlada nema pravo da postavlja dekane, vlada ni ministarstvo nemaju pravo da narušavaju volju zaposlenih. Ne može da bude izgovor ministarstva to je zakon iz 2010, to je političko spinovanje, niste ga promenili i počeli ste da ga zloupotrebljavate. Namećete rešenja, UO ima 7 članova, 4 postavlja ministarstvo, a tri naučno veće instituta, oni samo dođu i preglasaju”, rekao je Čokić.

Milivoj Bešlin iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju kaže da su decenijama prolazili autoritarni režimi i da je uvek vaga bila – 4:4 u članovima UO.

“Onda je zakon promenjen, osnivač postavlja 4 člana, a iz kuće dolaze 3. Ljudi koje vlada postavlja mogu da ugroze autonomiju rada, čime se krši Ustav koji garantuje autonomiju. Znajući da politika ima premoć u odnosu na struku, postojao je običaj da vlada konsultuje institut koga će poslati i to su ljudi bliski struci. Mi smo u martu dobili UO na čelu s čovekom koji je bio funkcioner SRS, sada je SNS, koji je otpočetka pokazivao neprijateljski odnos prema institutu. Čim je postao predsednik on je izašao u medije s neutemeljenim optužbama na račun direktora instituta. Reč je o osobi koja je izgovorila da je Beogradski univerzitet najveća NVO u Srbiji. Naš institut ima najviše povratnika iz inostranstva, to ugrožava naš rad, ugrožava autonomiju naučno istraživačkog delovanja”, rekao je Bešlin.

Čokić je naglasio da osnivač instituta nije ni ministarstvo ni vlada, već država i da zato instituti treba da uživaju autonomiju.

“UO su ljudi koji se pohjave deset puta na institutu, oni ne mogu da žele bolje institutu nego naši zaposleni. Na naše žalbe odgovaraju da je to po regulativi, nigde ne piše da UO treba da odlučuje. Drugi put se dešava da se ne poštuje većinska odluka naučnog veća o izboru direktora. Kažemo da je član zakona u koliziji s članom Ustava, mi tražimo da se vrati 4-4. Problem je izbor članova UO jer nigde nije definisano kako ih vlada bira. Znači dođu četiri člana i glasaju horski i ne zanima ih šta naučno veće te kuće tvrdi, a ministarstvo podrži njih, što znači da je UO instrument za postavljanje direktora, da li su to partijski ljudi, nepotizam, otvoren prostor za manipulaciju”, naveo je Čokić.

Govoreći o Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, Bešlin je rekao da se Upravni odbor nikada nije ni sastao, da je direktoru istekao mandat i da je vlada odlučila da postavi v.d.

“Mi smo jedini institut koji ima direktora sa strane što govori o nepoverenju prema ljudima koji rade u toj kući, nas je državni sekretar uveravao da je to dobro rešenje. Ako je dobro, zašto tako nije i u drugim institutima? Ovo je mlad kolektiv koji nije pokazivao želju za političkim delovanjem, ali sama odluka vlade nametanjem sa strane je neka vrsta prinudne uprave. Obrazloženje nismo dobili, po kriterijumima mi ne samo da zadovoljavamo, već smo među tri najbolja instituta, postoji bar 20 ljudi koji ispunjavaju uslove da vode institut. To je blokiralo rad, imamo ogromne međunarodne projekte. Institut je manje više u blokadi, čeka se da li će se UO sastati, tražili smo da se sastav promeni”, objasnio je Bešlin.

Izvor: N1