Među mojim kolegama i prijateljima iz akademskog sveta primetila sam reakciju na tekuću Covid-19 krizu koju svi dele. Naime, svi se junački bore za održavanje normalnosti – energično rade na prebacivanju svojih kurseva na onlajn platforme, održavaju stroge rasporede koji određuju kada treba da pišu, prave Montesori škole za svojim kuhinjskim stolovima. Nadaju se da je reč o kratkotrajnoj ograničavajućoj fazi koju samo treba izdržati pre nego što se stvari vrate u normalu. Želim svima koji su na ovom putu svu moguću sreću i zdravlje.

Kao neko ko ima iskustva sa krizama širom sveta, ono što vidim iza ove jurnjave za produktvnošću je zapravo vrlo opasna početna pretpostavka. Odgovor na pitanje koje svi postavljaju – „Kada će sve ovo biti gotovo?“ – je jednostavan i očigledan, ali naročito težak za prihvatanje. Odgovor je nikad.

Globalne katastrofe menjaju svet, a ova pandemija je vrlo slična velikom ratu. Čak i ako suzbijemo Covid-19 krizu u narednih nekoliko meseci, nasleđe ove pandemije će biti deo naših života u godinama, možda i decenijama koje slede. Promeniće načine na koje se krećemo, gradimo, učimo i međusobno povezujemo. Prosto, nema nikakve šanse da će se naši životi nastaviti kao da se ovo nikada nije desilo. Iz tog razloga, i bez obzira što nam sada donosi pozitivan osećaj, u ovom trenutku je nesmotreno uranjati u nekontrolisani zanos delanja ili biti opsednut svojom akademskom produktivnošću. To je poricanje i to je zabluda. Emotivno i duševno zdrava reakcija jeste pripremiti sebe da budemo zauvek promenjeni.

Ostatak ovog teksta je samo nešto što bih vam ponudila 

Kolege širom sveta su me molile da podelim svoja iskustva prilagođavanja u kriznim okolnostima. Naravno, i ja sam samo ljudsko biće, i borim se, kao i svi drugi, da se adaptiram na situaciju koju donosi pandemija. No, jesam živela i radila u uslovima rata, nasilnih sukoba, siromaštva, epidemija, kao i u dužim periodima prolazila kroz socijalnu izolaciju, ograničenost kretanja i karantin. Radila sam svoja nagrađivana istraživanja u izuzetno teškim fizičkim i psihičkim uslovima i osoba sam kojoj produktivnost i učinak u karijeri znače puno.

Želim da podelim svoja razmišljanja u ovom teškom trenutku u nadi da će ona pomoći drugim naučnicima da se prilagode teškim uslovima. Uzmite šta želite od tih razmišljanja i ostavite sve drugo.

Faza 1: Bezbednost

Prvi dani i nedelje u krizi su najbitniji i treba ostaviti dovoljno prostora za psihičko prilagođavanje. Potpuno je normalno i prikladno osećati se loše i izgubljeno u ovoj prvoj prelaznoj fazi. Smatrajte dobrim to što niste u stanju poricanja i što dozvoljavate sebi da prođete kroz anksioznost i izađete iz nje. Niko normalan se ne oseća dobro u katastrofi svetskih razmera, tako da budite zahvalni na neudobnosti koju vam priređuje vaš zdrav razum. U ovoj fazi ja bih se fokusirala na hranu, porodicu, prijatelje i možda fizičku aktivnost. (Nećete postati olimpijski sportista u naredne dve nedelje tako da nemojte imati nerazumna očekivanja od svog tela.)

Nadalje, ignorišite sve one koji trenutno kače na društvenim mrežama sadržaj koji ističe produktivnost. U redu je da se svako veče budite u tri ujutru. U redu je to što ste zaboravili da pojedete ručak i to što ne možete da se taj dan priključite joga času preko Zoom-a. U redu je što niste ni pipnuli „revidirati i ponovno poslati“ posao koji vas čeka već tri nedelje.

Ignorišite sve one ljude koji objavljuju kako pišu tekstove, kao i sve one ljude koji se žale kako ne mogu da pišu tekstove. Oni su na svom putu. Isključite buku.

Znajte da nije istina da u bilo čemu ne uspevate. Pustite da nestanu sve ideje koje imate o tome šta bi trebalo da radite u ovom trenutku. Umesto toga, fokusirajte se na svoju fizičku i psihičku bezbednost. Vaš prvi prioritet u ovom periodu treba da bude obezbeđivanje vašeg doma. Nabavite osnovne namirnice, očistite kuću i napravite koordinisani porodični plan. Vodite razumne razgovore sa svojim bližnjima o pripravnosti u hitnom stanju. Ako je neko od vaših bližnjih radnik u hitnoj ili osnovnoj delatnosti, preusmerite svoju energiju kao prioritet na podršku toj osobi. Identifikujte njene ili njegove potrebe, i radite na zadovoljavanju tih potreba.

Bez obzira kako izgleda vaša porodična jedinica u narednim nedeljama i mesecima biće potrebno da budete tim. Napravite strategiju društvene povezanosti sa malom grupom porodice, prijatelja i/ili komšija, ujedno pridržavajući se mera fizičkog distanciranja u skladu sa preporukama za javno zdravlje. Identifikujte one koji su ugroženi i potrudite se da ti ljudi budu uključeni i zaštićeni.

Najbolji način da izgradite tim jeste da i sami budete dobar timski igrač. Preuzmite inicijativu da se pobrinete da niste sami u svemu što se dešava. Ukoliko ne postavite ovu psihološku infrastrukturu na noge, izazovi mera fizičkog distanciranja biće porazni. Izgradite održiv i siguran sistem društvenosti odmah.

Faza 2: Mentalna promena

Nakon što ste obezbedili sebe i svoj tim, osećaćete se stabilnije, vaš um i vaše telo će se prilagoditi i imaćete potrebu za zahtevnijim izazovima. Sa dovoljno pruženog vremena, vaš mozak će se prilagoditi novim kriznim uslovima i vaša sposobnost za visoki nivo rada će se vratiti.

Ova mentalna promena će vam omogućiti da ponovo budete naučnik sa visokim učinkom, čak i u ekstremnim uslovima. Bitno je samo da ne požurujete i da pogrešno ne procenite fazu svoje mentalne promenu, posebno ako nikada ranije niste iskusili neku katastrofu. Jedna od značajnijih objava koju sam videla na Tviteru (postavio je Troj Džonson) je glasila: „Prvi dan karantina: ’Plan je da meditiram i dižem tegove.’ Četvrti dan: *upravo pomešao sladoled sa testeninom*“ – smešno je, ali direktno ukazuje na srž problema.

Sada više nego ikad, moramo napustiti performativno i prigrliti autentično. Naša neophodna mentalna promene zahteva smernost i strpljenje. Fokus na istinske unutrašnje promene. Ove ljudske tranformacije će biti iskrene, sirove, ružne, pune nade, frustrirajuće, prelepe i uzvišene. I dolaziće sporije nego na šta su energičniji naučnici navikli. Budite spori. Dopustite da vam ovo odvrati pažnju. Dozvolite da vam promeni način razmišljanja i to kako vidite svet. Svet je naših ruku delo. Neka ova tragedija sruši sve naše pogrešne pretpostavke i da nam snagu za nove smele ideje.

Faza 3: Prigrlite novu normalnost

Sa druge strane ove promene čekaće vas vaš predivni, kretivni i otporni um. Kad ste dobro postavili osnove, napravite nedeljni raspored koji prioritizuje bezbednost vašeg porodičnog tima i onda odvojite termine za različite kategorije vašeg rada: predavanja, administraciju, istraživanje. Uradite prvo lakše zadatke i postepeno uvodite tešku artiljeriju. Ustajte rano. Joga časovi na internetu i krosfit vežbe ćete lakše podneti od nečeg napornijeg u ovoj fazi.

Počećete da se osećate prirodnije. Posao će takođe imati više smisla, a vama će biti udobnije da promenite ili prekinete neke od tekućih obaveza. Dobijaćete nove ideje do kojih ne biste došli da ste ostali u stanju poricanja. Potrebno je da nastavite da prihvatate svoju mentalnu promenu. Imajte poverenja u taj proces. Pružajte podršku svom timu.

Budite svesni da je ovo maraton. Ako trčite sprint na samom početku, na kraju meseca ćete povraćati u svoje patike. Pripremite se emocionalno za to da će ova kriza trajati između 12 i 18 meseci. Ako se završi ranije, budite prijatno iznenađeni. Radite u ovom trenutku na uspostavljanju svog unutrašnjeg mira, produktivnosti i dobrostanja u kontinuiranim uslovima katastrofe.

Niko od nas ne zna koliko će dugo trajati ova kriza. Svi mi želimo da se naše trupe vrate kući pre Nove godine. Sve nas izluđuje neizvesnost.

Naravno, doći će i dan kada će pandemija biti završena. Zagrlićemo naše komšije i naše prijatelje. Vratićemo se u svoje učionice i kafiće. Naše granice će se otvoriti i biće dozvoljeno slobodnije kretanje. Naše ekomonije će se jednog dana oporaviti od recesija koje slede.

Mi smo tek na početku tog putovanja. Većina ljudi se još uvek nije suočila sa činjenicom da se svet već promenio. Neke kolege se osećaju rastreseno i krivo što ne mogu da pišu dovoljno ili drže onlajn kurseve na pravi način. Drugi koriste vreme kod kuće da pišu i pohvale se naletom istraživačke produktivnosti. Sve to je buka – poricanje i zabluda. Trenutno, poricanje situacije služi samo odlaganju neophodnog procesa prihvatanja koje će nam omogućiti da ponovo zamislimo sebe u ovoj novoj realnosti.

Na drugoj strani ovog putovanja leži takođe nada i otpornost. Znaćemo da možemo da prođemo kroz ovo, čak i ako ta borba bude trajala godinama. Bićemo kreativni i responzivni, naći ćemo svetlost u pukotinama i procepima. Naučićemo nove recepte i sklopiti neuobičajena prijateljstva. Imaćemo projekte koje danas ne možemo da zamislimo i inspirisaćemo studente koje još nismo sreli. Pomagaćemo jedni drugima. Bez obzira šta će sledeće da se desi, bićemo blagosloveni, i spremni da budemo od usluge društvu, zajedno.

Na kraju, želim da se zahvalim svim onim kolegama i prijateljima koji dolaze iz teških delova sveta, koji osećaj katastrofe intimno poznaju duboko u svojim kostima. Poslednjih nekoliko dana smo se zajedno smejali dečjim ranama i likovali nad starim nevoljama. Izrazili smo zahvalnost i zaronili u otpornost naših ratnih ožiljaka. Hvala vam što ste ratnici svetlosti i što delite svoju mudrost rođenu u patnji. Nesreća je veliki učitelj.

 

Aisha S. Ahmad 
The Chronicle of Higher Education (27. 3. 2020)
Prevela Vera Mevorah