“Ako Srbija cilja na slobodu izražavanja i otvoreno kritičko istraživanje, rizikuje da postane autoritarni režim slabo posvećen demokratiji”, navela je u pisanom odgovoru Džudit Batler, profesorka na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji, na pitanje Glasa Amerike zašto se priključila grupi od više stotina intelektualaca koji su uputili javni apel protiv urušavanja demokratije u Srbiji i zaštitu beogradskog Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.

Osim nje, peticiju su potpisali i renomirani svetski intelektualci poput Jirgena HabermasaNoama Čomskog, Tomasa Piketa – i mnogi drugi.

Batler, osnivačica programa kritičke teorije na Univerzitetu Berkli (prestižnoj američkoj visokoškolskoj ustanovi) i dobitnica mnogih međunarodnih priznanja – navodi za Glas Amerike da se poslednjih godina, širom sveta, sprovodi normalizacija autoritarnih struktura.

“Vlasti Srbije takođe učestvuju u cenzuri, kontroli mišljenja i jačanju državne moći nad medijima. Otvoreno intelektualno istraživanje deo je slobode izražavanja, dok kritičko istraživanje na univerzitetima podržavaju akademske slobode. Srbija ima sve razloge da se ponosi svojom tradicijom demokratske političke i društvene teorije – kao i da podrži istraživanje svojih najcenjenijih naučnika. Ako je zainteresovana za jačanje veza sa Evropom, ne bi trebalo da napada najcenjenije intelektualce u evropskim tradicijama kritičke društvene misli”, ukazala je u svom odgovoru profesorka Batler.

Međunarodna intelektualna elita, kako je objavio nemački list Frankfurter algemajne cajtung, uputila je apel kritikujući planove Vlade Srbije da ograniči naučnu slobodu beogradskog Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.

Taj list, kako je prenela agencija Beta, pisao je da je nezadovoljstvo zaposlenih na Institutu izazvalo imenovanje Upravnog odbora, koji predvodi Zoran Avramović, osoba označena da je devedesetih godina prošlog veka bila nosilac vodećih funkcija u Srpskoj radikalnoj stranci, haškog osuđenika Vojislava Šešelja.

Potpisnici peticije tvrde da je postavljanjem novog Upravnog odbora, koji predvodi Avramović, narušeno finansiranje instituta.

“Naučne stipendije zavise od garancija akademske slobode. Ta doktrina istraživačima treba da obezbedi mogućnost da postave tok sopstvenog istraživanja, kao i da fakulteti i istraživači u određenim disciplinama i oblastima studiranja imaju slobodu odlučivanja”, ukazala je za Glas Amerike Džudit Batler.

Prema njenim rečima, Institut za filozofiju i društvenu teoriju vrednovao je slobodu misli i pravo određivanja sopstvenog vođstva.

“Kao i prijave i zadržavanja odobrenih međunarodnih sredstva i jačao je saradnju koju je smatrao prikladnom. Ako osobe nepijateljski nastrojene prema filozofiji i društvenoj kritici budu postavljene za rukovodioce i potom počnu sa nametanjem represivnih mera – to znači da žele njegovo uništenje. Napad na Institut nije ništa drugo nego napad na međunarodnu saradnju, otvoreno i besplatno istraživanje i doktrinu akademske slobode”, ukazuje profesorka Batler.

To, prema njenim rečima, gradi kulturu cenzure i preti da uguši bilo koje drugačije ili suprotno mišljenje.

“Država koja ne podnosi neslaganja i kritike pokazuje da je slaba država i dodatno će slabiti primenom pretnji i cenzure, kao taktike izgradnje sopstvene moći. Međunarodno protivljenje ovim pretnjama jasan je pokazatelj da je podrška Institutu za filozofiju i društvenu teoriju snažna, globalna i rastuća. Reč je ovde o temeljnim pitanjima vrednosti demokratije: uloge akademskih institucija u podršci otvorenih istraživanja je od suštinske važnosti svake politike koja sebe označava demokratskom”, ukazala je Džudit Batler za Glas Amerike.

Prva dobitnica nagrade Miladin Životić (koja nosi ime po jugoslovenskom i srpskom filozofu, kritičkom intelektualcu i antiratnom aktivisti, prim. nov) kaže da je posećivala Institut i sarađivala sa njegovim stručnjacima.

“Reč je o grupi izuzetnih naučnika, koji sarađuju sa kolegama širom Evrope, Južne Amerike i Rusije. Njihov rad je istovremeno inspirativan i sjajan – i nastavlja važnu tradiciju srpske kritičke misli prema prekomernoj upotrebi državne moći i cenzuri intelektualnosti”, zaključila je profesorka Džudit Batler u pisanoj izjavi Glasu Amerike.

Institut za filozofiju i društvenu teoriju formalno je konstituisan 1981, a samostalno je počeo da deluje 1992. godine. Međutim, njegove osnove postavljene su još 1968. posle studentskih demonstracija zbog socijalnih razlika koje su se pojavljivale u tadašnjem jugoslovenskom socijalističkom društvu i birokratizaciji jedine i vladajuće političke partije u državi – Komunističke partije Jugoslavije. To je klima iz koje su pobornici kritičke misli – filozofi Miladin ŽivotićMihajlo MarkovićLjubomir TadićZagorka Golubović postavili osnove ustanove, koja je pružila utočište mnogobrojnim disidentima koji su se tokom svog života nalazili u nemilosti vladajućih struktura u Jugoslaviji i Srbiji.

Tokom devedesetih godina prošlog veka Institut za filozofiju i društvenu teoriju bio je jedno od stecišta otpora prema režimu Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika Srbije i nekadašnje Savezne Republike Jugoslavije, čiju vladavinu je obeležilo ratovanje na području Balkana, međunarodna izolacija i sankcije od kojih su najviše trpeli obični građani.

Milan Nešić, VOA