ako kriza na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju (IFDT) u Beogradu traje već nedeljama, vlasti i dalje ćute o tom problemu, a kako kaže saradnica Instituta Jelena Vasiljević, sve je u nekom stanju čekanja i nadanja da će njihovi apeli dovesti do formiranja novog Upravnog odbora IFDT-a i raspisivanja novog validnog konkursa.

Na pitanje zašto se na udaru našla mala naučna insitucija, kakva je Institut za filozofiju i društvenu teriju, sagovornica Glasa Amerike kaže da su to pitanje postavljali i sebi na Institutu i da je možda odgovor u pokušaju da se IFDT stavi pod kontrolu – o čemu govori izbor sastava Upravnog odbora i stavljanje Zorana Avramovića na njegovo čelo:

“Zoran Avramović sa svojim publikacijama i sa svojim istupima u javnosti ima neke stavove o tome čime treba da se bave državni instituti, kojom vrstom nauke bi trebalo da se bave one istitucije koje se bave društvenom naukom i humanistikom. Da bi to trebalo da bude propagiranje nacionalnih vrednosti, indetiteta i ostalo. Mi verujemo u slobodu i autonomiju naučnog istraživanja, zapravo teme kojima smo se mi bavili imale su dosta veze i sa pomirenjem u regionu, i sa stvaranjem dobrih odnosa sa susednim zemljama, i sa nekim temama koje, čini mi se, idu potpuno kontra nekog ideološkog svetonazora Zorana Avramovića”.

Vasiljević podseća i da je Institut svojevremeno kolektivno potpisao pismo podrške građanskim protestima i ističe da bi razlog za ono što se sada dešava na IFDT-u možda mogao naći u tome:

“Iako smo mi u tom našem pismu jasno stavili do znanja da ne dajemo podršku ni jednoj političkoj opciji. Kao što mi sami na Institutu nismo politički aktivni kao pojedinci, niti zastupamo određene političke opcije. Mi se osećamo pre svega da smo odgovorni društvu i društvenim vrednostima, i pratimo šta se dešava u društvu i reagujemo onda kao pojedinci, koji među sobom imaju različite ideološke i političke stavove. Ali smo, pre svega, ujedinjeni u tome da naučna istraživanja moraju imati autonomiju i slobodu.”

Možda glasnije nego iz Srbije, Institutu za filozofiju i društvenu teoriju stigla je podrška nekoliko stotina akademika i profesora sa više od 200 univerziteta širom sveta, a oglasili su se i Džudit Batler, profesorka na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji, politikolog i ekonomista Fransis Fukujama, dok je filozof Noam Čomski pisao predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

Saradnica Instituta Jelena Vasiljević u razgovoru za Glas Amerike kaže da nije slučajno to što su dobili toliku podršku iz sveta:

“Sa ogromnom većinom tih potpisnika mi smo u neposrednoj, direktnoj saradnji. Recimo Džudit Batler, koja se nalazi na vrhu te liste – mi sa njom imamo intenzivnu saradnju već godinama unazad, radimo zajedničke stavri, ona je dolazila kod nas više puta, na naše konferencije koje mi organizujemo. Mi smo veoma aktivni na međunarodnoj naučnoj sceni, pravimo naučne projekte, odlazimo na konferencije, organizujemo mi međunaordne konferencije na koje pozivamo ugledne naučnike. Tako da mnogi od tih potpisnika su bili u Beogradu na naš poziv i učestvovali na konferencijama koje smo mi pravili. Gostovali su na predavanjima koje smo mi organizovali i zajedno sarađujemo.”

Nakon neuspešnih razgovora sa predstavnicima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i ćutanja na njihove apele, Institut nije imao drugi izbor nego da alarmira domaću i međunarodnu javnost, kaže Vasiljević i dodaje da oni neće odustati od svojih zahteva:

“Mi ćemo i dalje nastaviti sa nekom vrstom opiranja takvom odluci. Mi prosto nećemo dozvoliti da naš Institut vodi takav UO i na ovaj način nametnuti vršilac dužnosti. Ono što je naša snaga je što smo zaista ujedinjeni u ovome. Više od 30 istraživača su zajedno, stoje zajedno i rade zajedno na tome da se nađe prihvatljiv okvir za funkcionisanje IFDT. Mi ćemo nastaviti da vršimo neku vrstu pritiska.”

Na podsećanje da su se u jednom trenutku, nakon petooktobarskih promena, na čelu države našla trojica bivših saradnika IFDT-a – Vojislav Koštunica na mestu predsednika Srbije, Zoran Đinđić kao premijer i Dragoljub Mićunović na čelu parlamenta, Jelena Vasiljević kaže da je sada situacija bitno drugačije od tadašnje, kao i da u današnjem sastavu Instituta nema ljudi koji su na taj način politički aktivni:

“Mi trenutno nemamo politički angažovane ljude, mi smo društveno i javno angažovani, što ne znači da smo politički angažovani. Ali takođe, mi smo pripadnici neke druge generacije, gde se politika shvata na nešto širi način. Politika nije samo partijsko delovanje, politika je delovanje u svim onim poljima koja su od društvenog, javnog interesa. Tako da u tom smislu i mi smo politični, ako hoćete, na taj neki način. Ali ne verujem da će iz ovih redova doći neki budući premijeri, predsednici… Barem ne u skorije vreme. Mi smo ipak prevashodno posvećeni naučnom radu”, kaže na kraju razgovora Jelena Vasiljević.

Rade Ranković, VOA